Savremeni srpski prevod

Божидар Младеновић

Исус окупи Дванаесторицу и даде им моћ и власт над свим демонима и да лече болести, па их посла да проповедају Божије царство и да лече болесне.
»Не носите ништа на пут«, рече им. »Ни штап, ни торбу, ни хлеб, ни новац, ни другу кошуљу. И у који год дом уђете, останите у њему док оданде не одете. А где вас не приме, кад будете одлазили из тога града, отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«
И они одоше, па су ишли по селима, проповедајући еванђеље и свуда лечећи људе.


А тетрарх Ирод је чуо за све што се догодило, па је био у недоумици, јер су једни говорили да је Јован устао из мртвих, други да се појавио Илија, а трећи да је устао један од старих пророка.
»Јовану сам одсекао главу«, рече Ирод, »али ко је овај о коме слушам такве ствари?«
Зато је хтео да види Исуса.


Када су се апостоли вратили, известише Исуса о свему што су учинили. Исус их онда поведе са собом и повуче се насамо у град који се зове Витсаида. Али народ за то сазна и крену за њим. Он их прими, па им је говорио о Божијем царству и исцељивао оне којима је лечење било потребно.
Када је дан био на измаку, Дванаесторица му приђоше и рекоше: »Отпусти народ. Нека иду у околна села и засеоке да нађу јело и смештај, јер смо овде на усамљеном месту.«
А он им рече: »Ви им дајте да једу.«
»Имамо само пет хлебова и две рибе«, одговорише му они, »осим ако не одемо и купимо хране за сав овај народ.« А тамо је било око пет хиљада мушкараца.
Али Исус рече својим ученицима: »Нека поседају у скупинама од по педесет.«
Тако су и учинили, па сви поседаше. Исус узе оних пет хлебова и две рибе, подиже поглед према небу и благослови их. Онда их изломи и даде ученицима да их ставе пред народ. И сви су јели и најели се. А преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи.


Једном када се насамо молио, а ученици били с њим, Исус их упита: »Шта каже народ, ко сам ја?«
Они му одговорише: »Једни кажу – Јован Крститељ; други – Илија; а трећи – да је устао један од старих пророка.«
Он им тада рече: »А шта ви кажете, ко сам ја?«
»Божији Христос«, одговори Петар.


Он их онда строго опомену и нареди да то ником не кажу, па рече: »Син човечији треба много да препати, да га одбаце старешине, првосвештеници и учитељи закона, да буде убијен, и да трећег дана васкрсне.«
А свима је говорио: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека сваког дана узме свој крст и иде за мном. Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, спашће га. Шта вреди човеку ако добије цео свет, а самог себе уништи или себи науди. Ко се стиди мене и мојих речи, и Син човечији ће се стидети њега када дође у својој слави и у слави Оца и светих анђела. Истину вам кажем: неки који овде стоје неће окусити смрт док не виде Божије царство.«


После отприлике осам дана откад је ово рекао, Исус са собом поведе Петра, Јована и Јакова и попе се на једну гору да се помоли. Док се молио, изглед лица му се промени, а одећа постаде блештаво бела. А два човека су разговарала с њим: били су то Мојсије и Илија, који су се појавили у великом сјају. Говорили су о његовом одласку који је требало да се догоди у Јерусалиму.
Петар и његови другови били су веома поспани, а када су се расанили, угледаше његову славу и два човека која су с њим стајала.
Док су ови одлазили од Исуса, Петар му рече: »Учитељу, добро је што смо овде. Хајде да подигнемо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији« – не знајући шта говори.
Док је он још говорио, појави се облак и засени их, а они се, када су ушли у облак, уплашише.
Тада се из облака зачу глас који рече: »Ово је мој Син, кога сам изабрао! Њега слушајте!«
А када је глас одјекнуо, Исус остаде сам. Ученици то задржаше за себе и никоме у то време нису причали шта су видели.


Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет.
Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац. Дух га шчепа, па изненада вришти; баца га у грчеве и пена му удари на уста. Тешко га напушта и сатире га. Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«
»О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама и да вас подносим? Доведи свога сина овамо.«
Док је дечак долазио, демон га обори на земљу у грчевима. Али Исус запрети нечистом духу, излечи дечака и предаде га оцу. И сви се задивише Божијој величини.


Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима: »Пажљиво слушајте шта ћу вам рећи: Син човечији ће бити предат људима у руке.«
Али они не схватише о чему им говори. Било им је сакривено, па нису разумели, а плашили су се да га о томе питају.


Међу ученицима се поведе расправа о томе који од њих је највећи. А Исус, знајући њихове мисли, узе једно дете и постави га поред себе, па им рече: »Ко прими ово дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, прима Онога који ме је послао. Јер, онај који је најмањи међу вама – тај је највећи.«


»Учитељу«, рече Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне и хтели смо да му забранимо, јер није један од нас.«
»Не браните му«, рече Исус, »јер ко није против вас, тај је за вас.«

Како се приближавало време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да крене у Јерусалим, па пред собом посла гласнике који уђоше у једно самаријско село да му све припреме. Али мештани га не примише, јер се упутио у Јерусалим.
Када су ученици Јаков и Јован то видели, упиташе га: »Господе, хоћеш ли да призовемо огањ са неба да их уништи?«
Али Исус се окрену и прекори их. Онда одоше у друго село.


Док су ишли путем, рече му један човек: »Ићи ћу за тобом куд год ти идеш.«
Исус му одговори: »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда, а Син човечији нема где да спусти главу.«
А једном другом рече: »Пођи за мном.«
»Господе«, рече му човек, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«
А Исус му рече: »Нека мртви сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божије царство.«
Један му рече: »Ја ћу за тобом, Господе, али ме прво пусти да се опростим од своје породице.«
»Ко положи руку на плуг«, рече му Исус, »а осврће се, није за Божије царство.«

Höre Еванђеље по Луки 9